POZDRAVLJANJE NA PORTUGALSKOM JEZIKU

Ovaj post je namenjen prvenstveno onima koji tek počinju da uče portugalski ili se samo spremaju na taj poduhvat, jer se u njemu obrađuje jedna veoma početnička tema. U pitanju su neki od najvažnijih izraza za opštu komunikaciju, pomoću kojih se pozdravljamo sa sagovornicima. Verujem, međutim, da će i neki koji već poznaju sve ove izraze naći za sebe u ovom postu barem neku zanimljivost ili novu korisnu informaciju.

Formalni pozdravi

Kao i u većini jezika, i u portugalskom imamo formalne i neformalne (kolokvijalne) pozdrave. Koje od njih ćemo upotrebiti, to zavisi, naravno, od odnosa prema sagovorniku. Što se tiče formalnih pozdrava, oni se uglavnom sastoje od prideva bom/boa (dobar/dobra) i imenice koja označava odgovarajući deo dana. Ono što treba imati u vidu jeste da se ovi pozdravi ne podudaraju u potpunosti sa našima, jer je dan u umu govornikâ portugalskog podeljen na nešto drugačiji način. Naime, dok mi koristimo pozdrav dobro jutro negde do devet ili deset sati, a posle toga dobar dan, govornici portugalskog taj prvi deo dana pozdravima dele drugačije. Oni koriste pozdrav bom dia (u doslovnom prevodu „dobar dan“) od rane zore pa negde sve do podneva ili čak do ručka. Posle toga se koristi pozdrav boa tarde (doslovno – „dobro popodne“) sve dok se ne smrkne. Uveče se koristi pozdrav boa noite (doslovno – „dobra noć“), koji odgovara našim pozdravima dobro veče i laku noć, jer se koristi i pri dolasku i pri odlasku. Pri odlasku se takođe mogu koristiti i pozdravi bom dia (ujutru i pre podne) i boa tarde (posle podne). Tako upotrebljeni, oni odgovaraju našem pozdravu prijatan dan. Govornici portugalskog ponekad dodatno ističu srdačnost pri korišćenju ovih poziva pomoću prideva muito (mnogo): muito bom dia, muito boa tarde, muito boa noite. Dodajmo još jednu zanimljivost u vezi sa ovim pozdravima. Naime, na portugalskom je moguće upotrebiti ih i u množini, dakle u oblicima bons dias, boas tardes i boas noites. Dok je u španskom ovo najčešće korišćen oblik tih pozdrava (buenos días je u hispanskom svetu neuporedivo češće od buen día), u portugalskom je on veoma redak, nosi sa sobom jedan arhaičan i knjiški prizvuk, a potrebno je i da sagovornici budu u prisnijem odnosu da bi ga upotrebili.  

[image credits: Café com Carol]

Što se tiče pozdrava koji se u toku dana koriste pri odlasku, oni su uglavnom sastavljeni od predloga até (do) i neke druge reči, koja zavisi od toga kada će se otprilike sagovornici ponovo videti. Svi ti pozdravi odgovaraju našem doviđenja, ali su mnogo raznovrsniji, jer preciznije kazuju kada će se desiti to „viđenje“. Često ćete čuti govornike portugalskog da se pozdravljaju sa até amanhã (doslovno – „do sutra“), ako rade u istoj firmi, recimo, pa znaju da će se svakako videti sutra, ili sa até segunda (doslovno – „do ponedeljka“), ako to isto čine u petak, znajući da se neće videti preko vikenda. Najčešći pozdravi iz ove grupe su até logo („do uskoro“) i até mais (skraćeno od até mais ver, što bi otprilike, u slobodnijem prevodu, značilo „dok se ne vidimo ponovo“). Prvi se koristi kada se manje-više zna da će se sledeći susret desiti uskoro, dok je drugi značenjski veoma neutralan. Postoji i pozdrav até a vista (doslovno – „do viđenja“), ali se koristi ređe od ostalih, pogotovo u Brazilu, gde ga mnogi i ne znaju. Moguće je reći i até a próxima (doslovno – „do sledeće“), što se odnosi na sledeću priliku u kojoj će se sagovornici sresti. Kada su sagovornici sigurni da će se videti veoma uskoro, takoreći za nekoliko minuta, upotrebiće pozdrav até já (doslovno – „do odmah“). A ako će se videti u nekom kraćem roku, od, na primer, nekoliko sati, onda mogu reći até mais tarde (doslovno – „do kasnije“). Ima i drugih pozdrava sa predlogom até: até lá, até então, até a volta, itd., što sve zavisi od namere govornika da tačno precizira sagovorniku trenutak sledećeg kontakta. U evropskom portugalskom pri odlasku se često koristi pozdrav adeus („zbogom“), dok je u brazilskom portugalskom on namenjen samo za konačno opraštanje (u smislu „zbogom zauvek“). I Brazilci, međutim, u svakodnevnim pozdravima vole da spomenu Boga, pa tako onaj koji ostaje često kaže onome koji odlazi vai/vá com Deus („idi s Bogom“), dok mu onaj koji odlazi odgovara sa fica/fique com Deus („ostaj s Bogom“). Dodajmo, na kraju, još jedan pozdrav pri odlasku, koji se koristi nešto češće među starijim generacijama i koji odgovara našem prijatno. To je pozdrav passe bem (u slobodnijem prevodu – „ostajte dobro“).

[Image credits: Cumprimentos Slidesheare]

Kada nekoga na portugalskom želimo da upitamo kako je, u formalnim prilikama ćemo koristiti pitanje Como vai? (doslovno – „Kako ide“). Češće se, međutim, koriste pitanja Tudo bem? i Tudo bom? (doslovno – „Sve u redu?“). Ona su ranije bila potpuno neformalna, ali su se sve više probijala i u formalne stilove komunikacije, da bi danas predstavljala sasvim uobičajene izraze. Na njih je moguće odgovoriti potvrdnom rečenicom iste sadržine (dakle tudo bem/tudo bom), ili samo sa tudo. Na pitanje Como vai?, koje je formalnije, treba odgovoriti sa Bem, obrigado (ako govori muškarac) odnosno Bem, obrigada (ako govori žena), što je ekvivalent našeg dobro sam, hvala. A kada sagovorniku odgovorimo na to pitanje, neretko i mi njemu želimo da ga postavimo. Tada ćemo reći E o Senhor? ili E a Senhora? (ako sagovorniku persiramo) ili E tu? (u evropskom portugalskom i u nekim brazilskim govorima) odnosno E você? (u brazilskom portugalskom – videti post o ličnim zamenicama u portugalskom jeziku). Ova pitanja mogu se postaviti i identično kao u srpskom jeziku: Como está? („Kako ste?“), Como estás? („Kako si?“), Estás bem?, u evropskom portugalskom, ili Você está bem?, u brazilskom portugalskom, („Jesi dobro?“),  O Senhor/A Senhora está bem? („Jeste dobro?“).

Kolokvijalni pozdravi

Od kolokvijalnih pozdrava pri dolasku se najčešće koriste oni koji odgovaraju našem zdravo. To su pozdravi olá i oi. Prvi se nešto češće koristi u Portugalu, a drugi u Brazilu. Pri odlasku se u kolokvijalnom stilu uglavnom koristi pozdrav ćao, što se najčešće piše tchau. Ovaj pozdrav, naravno, potiče od italijanskog ciao, što su najpre Brazilci primili od doseljenika iz Italije, ali se njegova upotreba proširila i na evropski portugalski. Pri odlasku je u kolokvijalnom stilu moguće reći sagovorniku i (Um) abraço! (doslovno – „zagrljaj“) ili (Um) beijo! (doslovno – „poljubac“). Ovaj drugi pozdrav se koristi između žena ili između žene i muškarca, dok se između muškaraca koristi samo prvi. U Portugalu se umesto (Um) beijo! često koristi i Beijinhos! (doslovno – „poljupčići“).

Kolokvijalna pitanja sa značenjem Kako si? u portugalskom jeziku su veoma kreativna. U kolokvijalnom evropskom portugalskom često se umesto Estás bem? koristi Estás bom?, za muškarce, odnosno Estás boa?, za žene, što odgovara našem kolokvijalnom Jesi mi dobar/dobra? Glagol estar često se u kolokvijalnom stilu skraćuje, pa se u evropskom portugalskom može čuti i Tás bem?, a u brazilskom Cê tá bem? ili Como é que cê tá?

[image credits: Borracha Beat Box]

U brazilskom žargonu umesto Tudo bem/bom? često čujemo i Tudo legal? ili Tudo joia? Prvi izraz koristi žargonizam legal, što odgovara našem super/kul/strava i sl., a drugi reč joia, koja doslovno znači „nakit/dragulj“, ali u žargonu takođe označava nešto dobro. Slično ovome, u portugalskom žargonu koristi se izraz Tudo fixe? Žargonizam fixe takođe odgovara našim žargonizmima super/kul/strava i sl.

Pitanje Kako si? u brazilskom žargonu često se postavlja i izrazom E aí? ili rečju Beleza? (doslovno – „lepota“). U kolokvijalnom evropskom portugalskom javlja se i izraz Então? (doslovno – „onda, dakle“), koji se ponekad čak modifikuje i u Atão? Ovom izrazu često se dodaje i portugalska kolokvijalna rečca pá.

I u evropskom i u brazilskom portugalskom ima još kolokvijalnih i žargonskih pozdrava, a mnogi su specifični za pojedine regije, gradove ili društvene grupe. Ovde smo predstavili samo neke najčešće, koji katkada umeju i da zbune stranca koji ih ne poznaje. Zato, kad vam se, recimo, Brazilac ili Brazilka obrati sa Beleza?, nemojte misliti da vam udeljuje kompliment o lepoti, već vas samo pita kako ste. Mada, sa Brazilcima se nikad ne zna. J