ZAHVALJIVANJE NA PORTUGALSKOM JEZIKU

Evo još jednog posta koji će, verujem, biti od koristi svima koji tek počinju da uče portugalski jezik, ali očekujem da će i onima sa naprednijim znanjem pružiti neke zanimljive informacije (slično postu o pozdravljanju na portugalskom). Kada počinjemo da savladavamo osnovnu komunikaciju na nekom stranom jeziku, obično među prvim rečima i izrazima naučimo i one koji nam omogućavaju da se sagovorniku zahvalimo. A mnogi koji počinju da uče portugalski zapravo se iznenade kada otkriju kako se na njemu kaže hvala. Možda očekuju da to bude slično kao na većini drugih romanskih jezika (gracias, grazie, gràcies, grazia i slične reči koje vode poreklo od latinskog izraza gratias tibi/vobis ago). Ono što početnike još više iznenadi (barem prema mom iskustvu) jeste činjenica da reč hvala na portugalskom ima muški i ženski rod. Dosad sam čuo više komentara o tome kako je to čudno i mnogi su se zapitali otkuda to. Zašto na portugalskom muškarac kaže obrigado a žena obrigada?

Reč hvala u većini jezika klasifikuje se kao uzvik. Uzvici, poznato je, nisu promenljiva vrsta reči, pa se tako ne menjaju ni po rodovima. Međutim, portugalski uzvik obrigado zapravo morfološki predstavlja particip glagola obrigar (obavezati - od latinskog obligare, što znači "moralno vezati"). Tako pridev obrigado znači obàvezan, a njegov odgovarajući ženski rod - obrigada - obavezana. U početku su Portugalci za zahvaljivanje koristili ceo izraz Fico-lhe obrigado/obrigada, što bi značilo da govornik preuzima prema sagovorniku obavezu da mu se za uslugu oduži. Međutim, vremenom je izraz skraćen i od njega je ostao samo pridev, koji se gramatikalizovao kao nova vrsta reči - uzvik. Uzvici jesu nepromenljivi, ali je ovaj ipak zadržao promenu po rodu. Pa ipak, moramo naglasiti da se i ta promena vremenom delimično izgubila i da nemali broj žena u luzofonom svetu kaže obrigado kada se zahvaljuje. Pored toga, treba naglasiti da ovaj uzvik ima promenu i po broju, ali je neuobičajeno i izuzetno retko čuti da neko kaže obrigados odnosno obrigadas, kada se zahvaljuje u ime grupe ljudi.

[photo credits: imissio.net]

Uzvik obrigado/obrigada, potpuno izdvojen iz svog davnašnjeg konteksta, prilagođavao se potrebama govornika da pojačaju svoje namere, pa su tako nastali i uzvici obrigadíssimo/obrigadíssima i obrigadinho/obrigadinha. Ovaj prvi se koristi da se istakne velika zahvalnost (hvala puno/mnogo), dok drugi (koji se, inače, redovno čuje u Portugalu, ali izuzetno retko u Brazilu) nosi i određenu nijansu simpatije prema sagovorniku. Zahvaljivanje se može dodatno naglasiti i izrazom muito obrigado/obrigada, a u Brazilu se često čuje i izraz obrigado/obrigada mesmo (Baš ti/Vam hvala).

Na uzvik obrigado/obrigada najčešće se na portugalskom odgovara sa de nada (nema na čemu). Postoji i izraz não há de que, koji i doslovno odgovara našem, ali je njegova upotreba znatno ređa. U Brazilu se neretko čuje i izraz imagina/imagine (doslovno: "Zamisli/zamislite"), čime se sagovorniku dodatno naglašava da nema zbog čega da nam se zahvaljuje.

Kada se nama na portugalskom neko zahvali, pa potom želimo da to isto učinimo i mi njemu, onda kažemo obrigado/obrigada a ti/a você/ao senhor/ à senhora, u zavisnosti od toga kojom zamenicom se obraćamo sagovorniku (to je izraz koji odgovara našem hvala tebi/Vama). Ako ovu našu zahvalnost dodatno želimo da naglasimo, možemo reći i eu (é) que agradeço ili eu quem agradeço (doslovno: "Ja sam taj koji zahvaljuje"). Moguće je uzvratiti zahvalnost i izrazom obrigado/obrigada eu, mada se on ređe sreće.

Spomenuti glagol agradecer (zahvaliti/zahvaljivati) takođe se često koristi za zahvaljivanje na portugalskom, naročito u pisanoj komunikaciji. Osim njega, ponekad se koristi i pridev grato/grata (zahvalan/zahvalna), u izrazu sou grato/grata.

Što se tiče zahvaljivanja Svevišnjem, na portugalskom se ne koriste forme koje smo dosad naveli, tj. ne može se reći *obrigado a Deus. Izraz koji odgovara našem hvala Bogu glasi graças a Deus. Ova reč graças etimološki predstavlja množinu od reči graça, čije je osnovno značenje milost. Ona se na portugalskom koristi i kao prilog koji odgovara našem zahvaljujući i koji je uvek praćen predlogom a, npr. Graças ao esforço do técnico, conseguimos ganhar - Zahvaljujući trudu trenera, uspeli smo da pobedimo.

Sama imenica zahvaljivanje na portugalskom se kaže agradecimento (muškog je roda), dok se zahvalnost kaže gratidão (ženskog je roda).

Na kraju, dodajmo i jedan veoma rasprostranjen uzvik za zahvaljivanje iz kolokvijalnog brazilskog portugalskog: valeu. Morfološki gledano, u pitanju je treće lice jednine prostog perfekta glagola valer (vredeti), iz čega možemo zaključiti da ovaj uzvik doslovno znači vredelo je. Dakle, govornik njime pokazuje da vrednuje ono što mu je sagovornik učinio i na čemu mu je zahvalan. Valja naglasiti da se ovaj uzvik ne koristi u istom kontekstu kao i španski uzvik vale, što mnogi govornici španskog isprva pomisle kada ga čuju. A kada smo kod kolokvijalnog stila, spomenimo i to da mnogi govornici i govornice portugalskog uzvik za zahvaljivanje imaju običaj i da skrate, pa se tako često čuje brigado/brigada. 

Muito obrigado a todos pela atenção! :) 

[image credits: aminoapps.com]