FELIZ NATAL!

Danas se u luzofonom svetu proslavlja najradosniji hrišćanski praznik (kao, uostalom, i u velikoj većini hrišćanskih zemalja). Poslednjih godina se na ovaj dan često setim jednog minulog vremena, od pre otprilike jedne decenije, kada je u Beogradu postojala jedna konsolidovanija grupa ljubitelja portugalskog jezika i luzofone kulture koja je, iako sama ne slavi Božić po gregorijanskom kalendaru, imala običaj da na ovaj dan organizuje jednu malu proslavu u znaku "luzofonog Božića". Naime, svakog 25. decembra okupili bismo se kod nekog od nas, napravili bismo neki božićni specijalitet kakav se servira za Badnje veče ili za božićni ručak u luzofonim zemljama (najčešće bakalar), otvorili bismo flašu porta ili nekog drugog portugalskog vina i čitali bismo poeziju na portugalskom jeziku. Ispod jelke bismo stavili smotuljke papira, ukrašene i uvezane mašnama, sa ispisanim pesmama portugalskih, brazilskih i luzoafričkih pesnika, pa bi svako od nas izvlačio po jedan smotuljak i čitao. A najvažnije od svega bilo je to što smo na te proslave pozivali naše prijatelje Portugalce i Brazilce koji su u Beogradu ostali sami za njihov Božić, daleko od porodice, i kojima je mnogo značilo da se nađu u jednom takvom toplom i prijateljskom okruženju. To su uglavnom bili lektori za portugalski jezik iz Instituta Kamoiš, kojima se baš i nije isplatilo da putuju kući pre kraja godine, jer su obično imali još gomilu obaveza na fakultetu da završe, pa bi za Božić ostali u Beogradu. Mi, lokalni ljubitelji luzofonije, stvarali smo im toga dana delić atmosfere iz njihove kulture, u kome smo i sami uživali. Ta je tradicija, međutim, odavno već prekinuta; svako od nas je otišao na svoju stranu posle završetka studija, portugalskih lektora u Beogradu više i nema, a i štošta još drugo doprinelo je tome da se takva jedna grupa ljubitelja portugalskog jezika i luzofone kulture vremenom sasvim ospe. Tih i mnogih drugih sličnih druženja sećam se sa setom i nadam se da će se neki novi ljubitelji luzofonije, "neki novi klinci", organizovati na neki svoj način i nekad napraviti nešto slično. A ja ću iskoristiti ovaj datum da napišem nešto o tome kako se u luzofonom svetu proslavlja Božić.

Božić u Portugalu
[photo credits: moraremportugal.com]

Poznato je da je Božić u savremeno doba, posebno na zapadu, postao jedan veoma komercijalizovan i jednoličan praznik. Ni luzofone zemlje po tome nisu naročit izuzetak. Prazničnu radost i samu suštinu ovog događaja u najvećem broju slučajeva zamenila je jurnjava da se sve stigne: da se kupe pokloni na vreme, da se obave svi poslovi pre neradnog dana, da se spremi božićna večera, da se doputuje kući ako se živi daleko itd. Tako, ulicom 25. marta (Rua 25 de Março) u Sao Paulu, koja je najveća trgovinska zona u luzofonom svetu, tokom jučerašnjeg dana prošlo je preko milion ljudi, prema zvaničnim izveštajima. Slično je bilo i u drugim trgovinskim žarištima u velikim luzofonim gradovima, a posebno po takozvanim šoping molovima. Pokloni se kupuju uglavnom deci, ali ponekad i ostalim članovima porodice i prijateljima. U Brazilu se neretko organizuje i jedna igra pod nazivom amigo oculto (tajni prijatelj), unutar velike porodice, među prijateljima i, najčešće, sa kolegama s posla. Naime, iako ova igra ima više verzija, najčešća je ona u kojoj svako unapred izvuče ceduljicu iz šešira sa nečijim imenom i ta osoba onda postaje njegov "tajni prijatelj", za koga treba da kupi poklon za Božić. Niko od učesnika naravno neće saznati ko je čiji tajni prijatelj do trenutka same dodele poklona. A dodela pak treba da bude kreativna i šaljiva - pre nego što se poklon uruči, učesnici treba na osnovu priče ili imitacije onoga ko poklon uručuje da pogode ko mu je tajni prijatelj. Za ovu igru, koja inače nije tipičan brazilski izum (potiče iz Severne Amerike), najčešće se odredi približna novčana vrednost poklona, kako bi svi ipak dobili slične darove. A inače se za Božić u luzofonim zemljama kupuju pokloni isti kao i u ostatku zapadnog sveta. Kada su u pitanju deca, to uglavnom podrazumeva najnovije igračke, pa se njihovi prodavci pred Božić međusobno utrkuju u sniženjima i akcijama.

Deca, naravno, veruju da im poklone donosi Deda Mraz (u evropskom portugalskom - Pai Natal, u brazilskom - Papai Noel). U Portugalu pojava crvenog natrontanog dekice sa sankama i irvasima i nije toliko čudna, kao ni u ostatku Evrope, ali u Brazilu i luzofonoj Africi zaista možemo pretpostaviti da mu je u takvoj odeći veoma neudobno. Međutim, ova tradicija jednostavno je preuzeta iz hladnijih krajeva, tako da je Deda Mraz i u tropima ostao nepromenjen. Ima, međutim, i kreativnih pojedinaca, koji su u Brazilu osmislili tropskog Deda Mraza i tako proslavi Božića dali nešto originalniji, lokalni ton. Slično važi i za božićnu jelku. Dok u Portugalu ima prirodnih jelki, u luzofonim tropima kupuju se veštačke. Na ulicama se, međutim, kiti i drugo drveće, pa čak i palme. A najveća božićna jelka u luzofonom svetu svake godine postavlja se u Rio de Žaneiru, na laguni Rodrigo de Freitas, po kojoj nekih mesec i po dana slobodno pluta. Njeno postavljanje označava početak božićnih svečanosti u gradu i uvek je praćeno muzičkim spektaklom. 

Božićna jelka na laguni Rodrigo de Freitas u Rio de Žaneiru
[photo credits: propmark.com.br]

Što se tiče božićne trpeze, u Portugalu se za Badnje veče najčešće jede bakalar, uz prilog od kuvanog krompira, blitve i zelenog pasulja sa maslinovim uljem. Novije globalizatorske tendencije, međutim, i na portugalsku božićnu trpezu sve češće donose pečenu ćurku. Ono što je možda i najkarakterističnije za božićnu večeru u Portugalu jesu mnogobrojni i raznovrsni kolači. Među njima se posebno ističe bolo-rei (kraljevski kolač), slatkiš koji Portugalci jedu u praznične dane, sve do Bogojavljenja. Kolač je okruglog oblika i punjen je orašastim plodovima i kandiranim voćem. U Brazilu se za Badnje veče jede pečena ćuretina, prasetima ili svinjetina, uz prilog od pirinča i salpicão (salatu od piletine, majoneza, jabuke, graška, šargarepe i drugih sastojaka). Za desert se najviše služi italijanska verzija božićnog kolača, takozvani panetone, koji veoma podseća na portugalski bolo-rei.

Portugalski bolo-rei
[photo credits: pinterest]

Nakon božićne večere, kada sat otkuca ponoć, otvaraju se pokloni. To je trenutak najveće radosti, posebno za decu. Porodice koje su tradicionalnije tada će otići u crkvu na prvu božićnu liturgiju (Missa do Galo). Običaj je da se u kući osim božićne jelke drže i ukrasi u obliku štale u kojoj je rođen Isus (presépio). U nekim ruralnim sredinama u Portugalu održala se i tradicija paljenja drveta u crkvenim portama. Sledećeg dana, 25. decembra, koji je u čitavom luzofonom svetu neradni dan, najčešće se odlazi na ručkove kod šire porodice, rodbine i prijatelja. To je, kao i u ostatku hrišćanskog sveta, prilika da se članovi porodice na kraju godine okupe i požele jedni drugima sve najbolje. 

Papai Noel tropical
[image credits: gcn.net.br]

Na kraju, evo nekoliko najvažnijih božićnih reči i izraza na portugalskom:

Božić - Natal

Srećan Božić! - Feliz Natal!

Božićna večera - Ceia de Natal

Deda Mraz - Pai Natal (EP) / Papai Noel (BP)

Poklon - Presente

Božićna jelka- Árvore de Natal

Božićni ukrasi - Enfeites / Decoração de Natal

Božićni venčić - Guirlanda de Natal

Božićna čestitka - Carta de Natal