DAN NEZAVISNOSTI ANGOLE

Danas, 11. novembra, u Narodnoj Republici Angoli obeležava se najvažniji praznik te države - Dan nezavisnosti (Dia da Independência). Na ovaj dan 1975. godine, u tačno 23 časa, u Luandi, vođa Narodnog pokreta za oslobođenje Angole (Movimento Popular de Libertação de Angola - MPLA), Agostinjo Neto, proglasio je nezavisnost mlade afričke nacije od Portugala.

[image credits: DW]

Ovaj istorijski događaj nije protekao niti glatko niti van burnih dešavanja, kako u samoj Angoli, tako i u Portugalu odnosno na međunarodnoj političkoj sceni. On je imao svoju veoma složenu predistoriju, koja je trajala praktično od samog portugalskog osvajanja i kolonizovanja angolskih teritorija, pa sve do te, 1975. godine. 

Narodni pokret za oslobođenje Angole formiran je krajem pedesetih godina XX veka. Nastao je spajanjem više manjih antikolonijalističkih grupacija, uključujući tu i ispostavu Portugalske komunističke partije iz Luande. U njemu su učešća uzeli brojni angolski intelektualci leve orijentacije, od kojih su mnogi studirali u Evropi, gde su u određenim intelektualnim krugovima usvojili levičarske i antikolonijalističke ideje. Vođa pokreta je bio Antonio Agostinjo Neto.

António Agostinho Neto, vođa MPLA i prvi predsednik Narodne Republike Angole
[photo credits: Jornal de Angola]

Agostinjo Neto je, baš kao i njegov pokret, uživao veliku podršku tadašnjeg Istočnog bloka i socijalističkih zemalja. Budući da je ideologija MPLA počivala na marksističko-lenjinističkoj doktrini, tê su zemlje videle u Angoli budućeg značajnog političkog, vojnog i ekonomskog partnera u dekolonizovanoj Africi. I SFRJ je imala izuzetno značajnu ulogu u pomaganju MPLA, dok je Agostinjo Neto kod Maršala Tita uživao veliki ugled. O tome i do danas svedoči činjenica da jedna važna ulica na Novom Beogradu nosi ime po njemu (mada pogrešno transkribovano!). Osim toga, pošto je Agostinjo Neto bio ne samo političar i gerilac, već i pesnik, njegova poezija je još u to vreme prevedena na srpskohrvatski jezik, kada jugoslovenska čitalačka publika za mnoge druge luzofone autore nije znala.

Dve zbirke pesama Agostinja Neta u prevodu na srpski
[photo credits: privatna kolekcija autora bloga]

No, nije MPLA bio jedina snaga koja se borila za nezavisnost angolske nacije. Bili su to i Nacionalni front za oslobođenje Angole (Frente Nacional de Libertação de Angola - FNLA) i Nacionalna unija za potpunu nezavisnost Angole (União Nacional para a Independência Total de Angola - UNITA). Ova tri gerilska pokreta nisu uspela da se između sebe slože i ujedine, tako da se svaki borio protiv Portugalske vojske za svoj račun, a bilo je i njihovih međusobnih sukoba. Osim toga, i sam MPLA se postepeno razbio na tri struje, koje su manje-više delovale svaka za sebe, u odvojenim delovima zemlje, i koje su uspele da se ponovo ujedine tek početkom sedamdesetih godina.

Nezavisnost države Angole proglašena je u trenutku kada je Portugal već uveliko bio odustao od iscrpljujućeg Kolonijalnog rata, vođenog decenijama unazad. Naime, 25. aprila 1974. godine, u Lisabonu je izveden državni udar u kome je diktatorsku vlast zbacila vojska, koja više nije imala snage niti volje da se po nedođijama portugalskih kolonija u Africi bori sa sve jačim i upornijim gerilskim pokretima za oslobođenje. Tada je Portugal kročio na put demokratije i integracije u Evropsku zajednicu, dok su njegovim kolonijama konačno bila otvorena vrata nezavisnosti.

Tog 11. 11. 1975, tri oslobodilačka pokreta kontrolisala su različite delove zemlje. Prestonicu Luandu držao je MPLA. Iako je nezavisnost istog tog dana u gradu Nova Lizboa (današnji Uambo) proglasio i lider Unite, Žonas Savimbi, međunarodna zajednica priznala je samo akt proglašenja iz Luande.

Nakon proglašenja nezavisnosti, u Angoli je nastupio krvavi građanski rat između tri pokreta, koji će potrajati sve do 2002. godine. Najžešće borbe odvijale su se tokom devedesetih, praktično na čitavoj teritoriji države. Rat je za sobom ostavio na hiljade mrtvih i ranjenih, uništene čitave gradove, sela i infrastrukturu, trajno izmenjenu demografsku sliku zemlje usled stalnih internih raseljavanja, kao i nemerljive štete počinjene nad prebogatom florom i faunom ove afričke zemlje.

Krajem devedesetih godina XX veka, MPLA je napustio marksističko-lenjinističku doktrinu i okrenuo se višepartijskom sistemu i tržišnoj ekonomiji. To je i danas najuticajniji politički pokret u zemlji, koji je i na poslednjim parlamentarnim izborima osvojio većinu poslaničkih mesta.

Zastava Angole na tvrđavi Sao Migel u Luandi
[photo credits: MPLA]